НЕИЗРЕЧЕНЕ РИЈЕЧИ - Ада Негри

Ријечи које уста никад нису изрекла,
ради самилости, ради поноса, или ради
страха, које је на усне натјерало само
тамно лудило и које је ту прибила нека
јача воља;

ријечи не звука, него куцаја, помијешане
крвљу што бије, са пљувачком којом се
напаја ћутање, са живим месом што пати,
са срцем што јако туче;

имају, у дубини, гдје се мрке скупљају
(а ко их није хтио да каже, у себи ће
их увијек слушати) неку непомичност
привиђења угашених лица и слијепих
зјеница.

О чедо, са затвореним уснама, твоје ћутање
над дијелом тебе, који је био угушен, слично
је леденом обвоју на рани, која зјапи.

О чедо, које више не зове чежња, које
више не буди љубав! -    -    -  Бог ти је
дозначивао само један сат за ријеч,
коју нијеси изрекло, а сад ти унутра
виче.

Шћућури се постранце, прогутај плач,
заогрни се сјенком. Касно је сада за
твоју истину. Ти си већ код вјечног
прага, гдје је ћутање свето.



са италијанског З. Н.