ПРИЈАТЕЉУ - слободно по њемачком -

 У благу свјетлост неба уздај се, друже, када
Притисну срце твоје терети горког јада;

Она је теби близу и у даљној у даљини
Од тебе кад су људи далеко и у близини.

Кад год ти тама туге болну душу смрачи,
Ти сузом видај боле и плачи, друже, плачи;

Али нека ти никад не спази око људи
Какову тешку борбу подносе твоје груди.

Ако каково тешко довршиш када дјело,
Нек ти је к новом позов: "на дјело опет смјело!"

Злу себичности тежњу презири, авет то је-
Кад год се јави да ти обмане срце твоје.

Ни пред једнијем троном нек ти не застаје дах,
Паклену савјест само његује ниски страх.

Побожном душом пани, у ноћној у тишини,
На кољена доли пред богом на висини;

"Нек буде воља твоја!" моли се чистим груд`ма,
Али се никад немој клањати пред људ`ма.

И ако промисо божја пошаље теби када
Најтеже искушење, понајвећега јада,

Трпи, не казуј ником; ко хладна стијена мучи,
Све да ће срце твоје од тешкога бола пући.

Па нека пукне оно у безбројне комаде,
Ал` само људи нека не знају за те јаде.


*препев песме Алекса Шантић