Они што нигда, усред ноћи свете,
Пун пехар с пјесмом не дигоше вису,
На које нигда женске очи тавне,
Мамећи на грех, смијале се нису -
Што вјечно живе у глупавој збиљи,
Нит` знаду вртлог, буру, занос већи, -
О, ти су мудри, ти стижу далеко...
Кол`ко се грозим њих, ја не знам рећи!
Пун пехар с пјесмом не дигоше вису,
На које нигда женске очи тавне,
Мамећи на грех, смијале се нису -
Што вјечно живе у глупавој збиљи,
Нит` знаду вртлог, буру, занос већи, -
О, ти су мудри, ти стижу далеко...
Кол`ко се грозим њих, ја не знам рећи!
Нема коментара:
Постави коментар