РОБ - по њемачком -

Жалим те, мила земљо, гдјено ме мајка роди,
За тобом синак тужи у даљној страни тој,
Ал` робовања ланац ипак ми души годи
Као слатки зрачак твој.

Трње, што судба хладна стазом ми жића меће,
Умјесто китног цвијећа мирно га берем ја,
Моја се душа њиха на крилу златне среће
И радост њојзи сја.

Алах је увјек добар, он мени милост пружи,
Не желим више среће, нит` више сунца жарког:
У двору калифе силног Назиди вјерно служи
Синак поднебља жарког.

Кад јутром лице мије, на мале руке њене
Сам јој из златног суда водицу сипам ја;
Кад се у башту дивна у дивном руху крене
Да цвијеће пробира,

Вјернога роба зове, и жељно роб је прати,
Приправан за њу мријет на сваки њезин знак,
А када слатки поглед на мене мила сврати,
Раја ми сине зрак.

А благе ријечи њене, ко жубор тихог Нила,
Младе ми груди ствара у огња живи плам,
С мириса њене косе души ми расту крила,
Роб сам, ал` срећан сам!

Алах је увјек добар, милост ми своју пружи,
Не желим више среће, нит` више сунца јарког
У двору калифе силног Назиди вјерно служи
Синак поднебља жарког...


*препев песме Алекса Шантић