Полагано, полагано!
Господине, вјетер јаки,
Жглоб ми ето пуца сваки,
Ја сам слабо дрво рано.
Не превијај мене млада,
Нити ломи гране моје, -
Нек освете срџбе твоје
На дебела стабла пада.
Ал` кад немаш срца блага,
Ни молит се више нећу;
Твоју силу претрпљећу -
Ја сам дрво младих снага:
Што год будеш више лити
На ме твоје срџбе силе
Све ће јаче моје жиле
У земљу се ухватити!
*препев песме Алекса Шантић
Господине, вјетер јаки,
Жглоб ми ето пуца сваки,
Ја сам слабо дрво рано.
Не превијај мене млада,
Нити ломи гране моје, -
Нек освете срџбе твоје
На дебела стабла пада.
Ал` кад немаш срца блага,
Ни молит се више нећу;
Твоју силу претрпљећу -
Ја сам дрво младих снага:
Што год будеш више лити
На ме твоје срџбе силе
Све ће јаче моје жиле
У земљу се ухватити!
*препев песме Алекса Шантић
Нема коментара:
Постави коментар