СМРТ СИРОМАХА - Шарл Бодлер

Смрт је та која теши и која жићем дише;
Она је циљ живота, нада што нас опија
И, ко еликсир неки, што даје снаге више
За ход непрестан док ноћ не почне да се свија;

Кроз буру, снег и слану, кроз олује и кише,
Она је светлост што нам с црног обзорја сија;
Она је славни конак о којем књига пише,
Где се предах, храна и преноћиште добија;

Анђео који у чаробним прстима има
Моћ да обдари починком и зансоним снима,
И сиромаху нови лежај стере за дана;

Житница то је тајна, Богова самих слава,
Сиромасима благо, постојбина им права,
Двери већ отворене у Небеса незнана!