понедељак, 17. новембар 2014.

ЈУТРО - Иво Андрић

(Дан један празних очију и замагљена чела.)

Тога је јутра црна птица пјевала у срцу мом:
била је - била! - твоја младост
и све је прошло с њом;
не походи нас двапут радост:
Црвљиво воће брзо зре;
а сужањ не зна сунца ни неба
већ брзо стари и брзо мре. -

Тога је јутра златна жица препукла у срцу мом.

(1915)

Нема коментара:

Постави коментар