уторак, 18. новембар 2014.

НОЋ ЦРВЕНИХ ЗВИЈЕЗДА - Иво Андрић

Бога моли вјетар очајан.

"Одмакни, жено, те кукавне завјесе,
да видим што нам Бог поручује,
по својим звјездама."
За завјесама руке склопљене
и бдуне светиљке; неко моли
Бога и мир над вреле постеље.
Жале гране вриском, моле гране
тишину руменог злата. -

Завјесе! Завјесе!
Овамо руке дрхтаве.
Торњеви играју, облаци лудују;
Ноћ путује - њени се вјетрови Богу моле -
проклето тиело, нико је неће преживјети!
   

Нема коментара:

Постави коментар