ВИСИНА - Иво Андрић

Распламсала звезда далеко.
Добра тишина. Сањам
Ход плодних снага, чуваних мудро,
Које лете ко стреле са златним, бескрајним трагом,
И не зна им се мета
И не види почетак.

Дубоко испод мене лежи,
Ко смрскано, слепо у тами огледало,
Горка таштина којом се храни
Јад свагдашњег живота.

Ја сам пошао бескрајним, светлим трагом.
Ја сам сам. И ја умирем.
Без опроштаја се са света одлази.

(1919)