УСКРС - Иво Андрић

Не никад није,
Широм свијета цијелога,
Не, нигде није
Препукла тешка плоча надгробна
Увјек и свугдје,
Широм свијета цијелога
Вјекова свију
Мрци снију и мрци земљом бивају,
Али ми живи,
Широм свијета цијелога,
Али ми јадни
Ми прежаљени, ми хоћемо вјечности.
И мој сан је то,
Широм свијета цијелога,
Што но се сања:
Да је цикнула плоча надгробна
И вјечност да је,
Широм свијета цијелога
Развила крила
О, вече истине које говори:
Не походе нас звијезде,
Не дозивају гробови,
Тврдо спавају мртви;
Живи су сјенке од облака;
Вјечан је само
Наш сан о вјечности.