ЗОРА - Алекса Шантић

Голубови први лете преко лука.
Не знам шта је, срце с њима би ми хтело!
Као да ме давних дана јутро срело,
Кад сам трчо мајци раширених рука

И падо јој главом у крило и меку
Љубио јој руку... Сав трептим ко прутке
Јасике, и ходим путањом уз реку,
И гледам на њене сребрне свијутке.

Јутрос, као и ти, лепа реко чиста,
И моја сва душа жубори и блиста,
Разлева се, расте, и хучно колеба...

Гле, врело јој бива све шире и веће,
И у њезинијем дубинама среће
Огледа се зора и плав шатор неба.

1918.