субота, 15. новембар 2014.

ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? - Алекса Шантић

С њедара твојих давно нисам брао
Ниједне руже... Све гором и гором
Грозећи муком, лед је љути пао
И својом тврдом окива ме кором.
Прољећа твога гдје је поздрав мио
И клик орлова на свијетлој беси?
Вај, ја бих топла загрљаја хтио...
... Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?

Нијемо гледам кроз потоке сузе,
По оштром мразу теби душа блуди -
Вапије, цвили... Пита ко те узе,
О, ко те трже са мојијех груди...
Жедан сам... Твога извора бих пио,
Но свуда само смрзле баре деси`,
Вај, ја бих вихор твоје душе хтио...
... Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?
Прелазим кланце, путање п међе,
Пребирам горе и поља и село,
Не бих ли само угледао неђе
Твој лик и твоје освећено чело...
Но тебе нема... Умрла си нама...
А народ?... Ћути у траљи и љеси.
Вај, нигдје ништа до леда и кама!...
... Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?

1911.

Нема коментара:

Постави коментар