НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ - Војислав Илић

1

По светим пољима отаџбине моје
Многе свете хумке растурене стоје,
Где витези врли у данима славе
Положише главе.

2

Од капија тврдих Виндобоне града
До обала цветних где пролеће влада
Гроб до гроба лежи и сведочи јавно,
Да гинусмо славно.

3

Па и овај спомен, где замишљен стојим,
Јесте неми сведок о витешкој сили...
Међу царства твога гробницама твојим
Ми смо бележили.

4

Ни црни кипарис, ни зелена трава
Твоју свету хумку не покрива собом,
Дојчине-витеже! Ал` је никла слава
Над сравњеним гробом.

5

Син мајке Агаре и презрени Јуда,
Са побожним страхом обилазе туда:
Смрт славећи твоју, на коју се сећа
Толико столећа!

6

А и на што црног кипариса грана?
Дан помена стиже, Тога славног дана
Одслужена биће, што окове кида,
Страшна панихида.

7

О витези српски, пепелишта тавна
Походиће тада наши милиуни,
Место тужних звона хориће се трубе
И наши плотуни.