НА ЖАЛУ - Алекса Шантић

Изронио месец. Овде близу секе,
Осећа се мирис кадуље и смреке.
Прострло се море ко свилено платно,
И у ноћи спава провдино и златно.
Једна лађа споро површину реже.
Стари рибар тегли за крајеве мреже;
И на меком сјају, као срма чиста,
У широкој пређи лов обилни блиста.
С торњем, у пристранку, мало село ћути.
Тихо. Сврх стене се круг месеца жути.

1908.