ЈУТРО - Алекса Шантић

Плави дим избија с камених острва;
По једрима пада зоре ватра прва.
Уз домове ниске шуми чемпрес стари;
По које се окно полагано жари.

По обали мрежу разгрћу рибарке;
На пијеску леже изваљане барке.
Негдје красна бије и мотика звечи,
И чује се стадо и жамор ријечи,

Галебови круже, блеска перје меко;
Погдјекоја лађа избија далеко.
И све више једра као ватра горе;
У небу се чује мелодија зоре.

1911.