уторак, 18. новембар 2014.

ВАЈМАР 1932. Г. - Иво Андрић

Ту је јоргован који доцкан цвате,
Зелени пупољак упорних усана,
И вал још неослобођен,
И киша луталица.

Ускрсно јутро залуталог сунца.

То је тај живот. То суђени сати.
И то снивани сан
Под дахом заборава.

Нема коментара:

Постави коментар