ЛЕПТИР - Алекса Шантић

У врху села
Јела
Козлиће пасе и све се вере,
Савија гране
И с гране бере
Лешњаке ране
По брегу.
Гле! Откад пахуља снега
На лесковоме листу?
Није. То бони лептир један у сан се свео
А цео
Бео
Ко бела свила,
Само по рубу лепа му дрхти дуга.
Прстима, лагано, Јела
За бела
Узе га
Крила,
И на длан стави и у длан, два-три пута,
Хукну и васкрсну га...
Пухором златним обасута
Трепнуше крилца и са Јелина длана
Преко жбуњева брега,
Доли,
Где шапћу класови лана,
Где река тече и где се сплео
Бокор трстика голи -:
С дугом на рубу крила отплови лептир бео...
Из грања Јела се смеје
И за њим гледа.
Зора.
Радосно мирис веје
Росе и меда.

1914.