НОЋ - Иво Андрић

Над мојом кућом звездан стрелац бдије.
Урла ветар леденом ведрином,
лед прозоре везе. Промукао торањ
негде неке сате бије.
Над мојим логом подрхтава ветар
из далека, пун мрака и језе.
Ноћи су као црне краљице
с крунама од зора.

Студен страх обилази.
Давно огњеви крила свише. Спава
земља. Сјај на горама.
Звезде пламсају. Ветар разгара
несане очи, пуне шале и поруге.

(1920)