ПОВРАТАК - Иво Андрић

Зашто је наша кућа тиха, мајко?
Мрак и ћутање.
У тами увире плач и питање;
Ту има да се сврши лутање
Веселника сина;
Отворен, нијем гроб већ чека,
Иза тмина.

Растворив очи широко и пружив
Руке крвавих прстију преда се,
Пођох мрачним домом.
У превареним очима се гасе
- Минулог свијета таштина и руг! -
Посљедњи огњи покојнога сунца;
Шишмиш, сабласни друг,
Таче се крилом мога лица. - Пази!
И дотичући зидове и врата
И посрћућ` - заборављени прази! -
Пођох вашим мраком.

А радосно Сутра
С вјетром кад дође и свјетлосним зраком,
Хвалећи Бога рад среће и јутра,
Ви ћете читат` на свакоме зиду
- Ма да разагна јутро страх и муку -
Крвава слова једне бурне приче,
Трагове мојих давно мртвих руку.

(1916)