СИНОЋ - Иво Андрић

Сву ноћ је киша падала.

Да ли знате како је:
сву ноћ слушати ромон о прозоре,
и не моћи уснути?

Киша, ко мати, тихо пјева,
а сна нема,
тек мисли кишне ноћи.

Зашто на сваки додир живота
остаје душом као јека -
бол?

(1919)