ПО ЈЕДНОМ СТАРОМ ДОБРОМ РЕДУ - Иво Андрић

Дан, ноћ и друге преграде
Које биљеже комично важно
Нашег живота утврђени ред,
Као ликови пролазног сна,
Сад су коначно ишчезле.

И није зло овако.
Без прошлости и сјећања,
И будућности и снова
И таштих маски и кулиса
Које се зову садашњост -
Све ми се чини још ћу пасти
У своју стару ману и стати
уображавати!

Ево, како ме брижно покрива
Часна сестра непомична лица
И - бог зна да ли - непомична срца!
Коначно: зашто да ме не покријеш,
Добра жено? Та и ја сам
Некада бијах љепши и чвршћи...

Знам, добра сестро, знам: мој смијешак
Изгледа често врло нечедно,
Још и сад кад сам једном ногом
У - гдје?

Ах, не, ја више не сумњам ни часак.
Само се насмијте малко, сестро;
Та ваша је вјера и моја - била.
Реците,
Зашто сте тако тужни, сестро?

Зимски дан пун бијела ћутања
Вани и завјесе мојих прозора
И лице ове чудне сестре
Исте су боје.

То су све знаци!
Још тако покаткад
Букне у мени земаљски пламен
И његов одраз, нечедни смијешак
Око прецјеливаних усана.
Али увиђам посве јасно:
По једном старом добром реду
Мене нестаје.
И није лоше!
У добри час, па нека умине
Замршена и мучна ова
Историја.

А живи треба да се смију, сестро.
Тако. Нек сребро твога смијеха падне
На моје лице ко сребрни новац
Што га даваху милосни рођаци
На неповрати пут упокојеним.

Мрем као сунце у рују свог мира,
Док се ко млади тајанствени мјесец
Рађа твој први пребијели осмјех,
Једини прави смисао и срећа

Планета на ком живиш, жено. - Виде
Моје сутонске очи, данас, добро виде,
Јер као ликови пролазнога сна
Сад су коначно ишчезли
Дан, ноћ и друге преграде,
Које комично важно биљеже
Нашег живота утврђени ред.