ЗЕМЉА - Иво Андрић

То од све моје љубави?
О дуге младе гдоине
пуне сунчева пламена,
пуне мисли и жртава
с клетог домаћег камена!
Па од све моје љубави
да ми баш ништа не оста,
баш ни пламичка једнога
да загријем душу озеблу
и ово срце бједнога. -
Од све те моје љубави
не оста ништа у мени,
тек ове мисли суморне:
талог сумње и кајања
на дну душе уморне.
То - од све моје љубави.

(1919)