МИСАО - Иво Андрић

Тама је настала и стрепња
и сва су сунца зашла,
кад је Бог, ко благу муњу, послао
утјеху која долази од мисли.

Утјеха која долази од мисли
највиши је од свих дарова
небеских крајева које не познајемо,
а ни сенка јој није
највећа земаљска срећа.

Гле, сиромашак,
оличење сваке земаљске патње:
неправди, страдања, бола,
путује, сјајан, на облацима,
царује над свим хармонијама,
ношен
утјехом која долази од мисли.

(5. 12. 1922)