ОБЈАВЉЕЊЕ - Иво Андрић

Сенка у коју гледам, валовита као руб листа,
постаде свјетла и кратка.
Тад` ми се ненадно опет стара наговјест јави
Овај пут не преко звука
него из саме суштине развитка мене и свега,
из сивог бескраја времена
један трен се оплоди, плану и процвате јарко:
Да, живим у тескоби и тами. Ал` заборављен нисам.
Тако добар домаћин, кад му се роди првенац,
наљева суд добра вина, печати и закопава га,
да лежи годинама, све до синовљеве свадбе,
и чека дан весеља. -

И опет стара наговијест! Толика радост бризну,
да све поплави, препуни,
подиже небо и сад се прелива,
дажди по свима свијетовима.

(1919)