СТРОФА - Иво Андрић

Понављам своју стару јутарњу тврдњу:
израза нема
Ово су чудне линије душних путева,
Тепање казује блудње (ах неравни
редци!).
За мене и за моје доба израза нема:
Кораци уском ћелијом, без броја,
Дани у низу, уплашених очију,
Разбјешњели пако мога времена, лом и
смак света. -
Пјесници будућих времена, младићи и
дјевојке
Идила које долазе, ваше ће пјесме бити од
сјенки и злата,
Расута и незнана - пјевана и заборављена
Истог јутра - биће моја
Марбуршка строфа.