ПИСМО, НИКОМЕ - Иво Андрић

На висинама, где је свеже
И светло и чисто и широко,
Бораве моје мисли, а овде
Доле, где ове речи пишем,
Окужен ваздух груди стеже,
Одмора нема будно око.
Спутан живим и тешко дишем,
Све ме је мање, све сам ниже,
Све је мрачније и све теже.
А у мени, ко рањени соко,
Мелодија се једна диже
О висинама, где је свеже
И светло и чисто и широко.

То вам пишем да се зна,
Да сам бедно умирућ пево.

(1940)