ЈАДНИ НЕМИР - Иво Андрић

Цијело поподне сјенка на мом лицу,
цијело поподне излудјела звона.

Испод мог прозора су прошла
мртвачка кола;
видио сам десну страну лијеса
и на њој писано словима од злата:
"75 година стара".
Послије сам дуго мислио.
Ипак има извјесни ред, неки: и
јест биједно живјети и трудно
човјеку на овој земљи,
ал коначно дође сваком његово добро поподне
кад вриједни рођаци ил градска опћина
исплате хистеричним звонима за плач
и сахране наших стотину лажи:
онда нам душу - ваљда - смири Бог,
а за тијело се побрине црв.
Оловно поподне:
и црв под земљом ради
И Бог на небу, он гради,
ал човјек на земљи страда;
ми залуд зидамо торањ до неба,
ми залуд скидамо Бога са неба,
ми залуд слазимо у срце земљи,
ми залуд газимо црва под земљом,
нас чека стално наше поподне
и јаук звона и Бог и црв.

Цијело поподне сјенка на мом лицу,
цијело поподне звоне нека звона.