САН МАРИНО - Иво Андрић

Жал пламти. Лаган дашак. Уз камен пјева вода;
Поздрав даљина издише подно мојих ногу,
А очи су ми засјенили сјај и боја
Неба и мора. -
Тако сам те увијек сањао,
Животе, у жеженом злату и хладној модрини,
У хитром црвеном ритму што под грлом бије,
У богатој игри зрака, мишића, сјајних вода,
У мирном крету тетива и зглобова
И у лаганом, достојанственом, чистом
Гибању сунчаних сати.
Дахне земља врелином живота
Безименог и силног;
Мене су његове моћне руке
Ко златну чашу из таме изнијеле,
И пун сам славе, љепоте и силе небеса, мора и
земље.
Ко чедан клас у српањском злату
Ја се повијам
И цјеливам румени дрхтави руб
Модрога морског плашта.

(Нови, 1918)