Без крмила свога, без правца и пута,
Брод занесен јури, тумара и лута.
Под немирним крилом разигране буре
И пена и талас у ковитлац јуре...
И суморни бродар, прекрстивши руке,
Мирно слуша холуј и његове звуке.
Он ништа не тражи, ни за чим не жуди,
Не вије се уздах из његових груди.
К`о устргнут цветак, што се гробу спрема,
Он за радост не зна - ал` ни страха нема.
Брод занесен јури, тумара и лута.
Под немирним крилом разигране буре
И пена и талас у ковитлац јуре...
И суморни бродар, прекрстивши руке,
Мирно слуша холуј и његове звуке.
Он ништа не тражи, ни за чим не жуди,
Не вије се уздах из његових груди.
К`о устргнут цветак, што се гробу спрема,
Он за радост не зна - ал` ни страха нема.
Нема коментара:
Постави коментар