четвртак, 20. новембар 2014.

РИТМИ БЕЗ СЈАЈА - Иво Андрић

Марта мјесеца

Стара и знана љепота земних ствари
И бједни сјај пролазног
Нису више за моје очи. Ово
Добро посланство не носи ни трага
Јадних и празних дана које прођох.

Мени се сања опроштајни сан
Краткога виђења.
Марија гледа: оборене главе
Како одлазим дугим путима,
Куда је пала магла;
Мој огртач је покисо и тежак;
Мој пут без повратка. Марија плаче.

Мала и знана мјера земних ствари
И биједни сјај празног
Не дира више моје мисли.

Сан о Марији

Ја нисам никад видио Твог лица.

А прегршт сунца,
Једина што је пала на мој пут,
Бјеше из Твоје руке.

Судбина. Снијег и вјетар и страх.

Једна једина радосна
Вијест, што је пала у мој кут
Бјеше из Твојих уста.

Праштају се путеви тамом и заборавом.

Један час је стала
Убога душа, не знајући куда би с очима,
И дрхтала.

Тако је прошао живот.
И никад нисам видио Твог лица.

Уј Домбовар

Путујем, ко што путовах
Безброј пута у тешком сну,
Црним цестама на сјевер,
А моји чувари крај мене.
Ћуте и бдију мачеви.

Путујем када ходе
Југови плачни облаци,
Знам да ме воде на сјевер
И знам жалосно да ми је
Усан`о корјен на Југу.

Путујем и знам да нема
Самоће, мира ни среће
До Велике Самоће. -
Већ други дан је како ме
Воде мом гробу на Сјевер.

 

Нема коментара:

Постави коментар