НА МОРУ - Иво Андрић

1

Галеб и облак,
Понад југова мора мутна сјаја;
Зелена им је вода крила оросила.

Дођоше дани с влажним сном у скуту.
Набреко лишај на стијени коју бије
Вал без престанка; у њему гасну
Гласови врелих далеких цеста
Које ме зову.

Сјећања, жене, веселе ватре!
Октобар затвара путе, просипа језу по коси.

На сивом небу врх безнадне воде броде
Галеб и облак.

2

И румен је облак згасно
Вечерас нико није са мном пошо
на таман и далек пут.
Тек, у дну неба путује руб мора
оштар и хладан
ко мач, и мисо на казну.

(1921)