Тебе што вијек свој обливаш знојем
И као титан замахујеш красном,
Тебе што живиш у свом труду часном -
Ја славим, ево, и хвалу ти појем!
Убоги друже дубрава и врела,
Ти што те драче убодима грде,
Пружи ми руку да жуљеве тврде
Ижљубим на њој ко знак часних дјела.
Ја знам: ти само до дна пијеш чашу
И крвљу појиш ову груду нашу,
Хранећи срце витештвима старим.
Ја знам: ти само напајаш се небом,
И сваког примаш са сољу и хљебом,
Па те славим, теби благодарим!
1908.
И као титан замахујеш красном,
Тебе што живиш у свом труду часном -
Ја славим, ево, и хвалу ти појем!
Убоги друже дубрава и врела,
Ти што те драче убодима грде,
Пружи ми руку да жуљеве тврде
Ижљубим на њој ко знак часних дјела.
Ја знам: ти само до дна пијеш чашу
И крвљу појиш ову груду нашу,
Хранећи срце витештвима старим.
Ја знам: ти само напајаш се небом,
И сваког примаш са сољу и хљебом,
Па те славим, теби благодарим!
1908.
Нема коментара:
Постави коментар