ПОСМРТНО КАЈАЊЕ - Шарл Бодлер

Лепото тамне пути, кад једном будеш сама
Испод мрамора црног сан свој уснила худи,
Где ће да ти се као двор и ложница нуди
Само гробница влажна и само празна јама;

Кад камен притисне ти бедра гипка, а тама
Прекрије сасвим и њих и плашљиве ти груди,
Спречив ти тако срце да куца и да жуди
И ногу пустоловну да путем иде сама,

Гроб ће ти, знајући шта сан мој бескрајни спрема
(Песника да разуме гробу је увек дано),
За тих безданих ноћи када починка нема,

Рећи: "Шта вам то вреди, невешта куртизано,
Што нисте никад знали за чим то туже мртви?"
- А црв ће да те гризе, ко савест рада жртви.