ПРОКЛЕТНИЦЕ - Шарл Бодлер

На песку као живинчад замишљена леже,
Ка морским обзорјима њихове очи блуде;
Ноге док им се траже, додир им руке веже
Што у наслади трну и с дрхтајима жуде.

Једне би, утонуле у исповест и причу,
Дубоко у шумарку где потоци жуборе,
Бојажљиве љубави да свог детињства сричу
И урезују име у младих стабала коре;

Друге, као дувне, ходају погнутих глава
Стеновитим пределом што пун је привиђења,
Где светом Антонију шикнуше као лава
Голе, пурпурне груди његових искушења;

А неке, док им светлуца запаљена смола
Дубином пећине паганске неме и тавне,
Зову те да их спасеш од грозница и бола,
Бахусе, који умеш да гриже смириш давне!

Друге, што им се свиђа да скапуларе носе,
Са шибом под дугачком одећом сакривеном,
Саме у мрачној шуми, у ноћима пре росе,
Мешају сузе мука са уживања пеном.

О девице, демони, немани, мученице,
Узвишенога духа што стварност презирете,
Тражитељке бескраја, вернице ил` блуднице,
Од сласти некад, некад од бола премирете,

Ви, што вас моја душа до у пакао следи,
Волим вас, јадне сестре, али ми душа грца
Због жеђи што вас море, због бола што вас зледи,
Због урни љубави што испунише вам срца!