У прољеће једно, скривена у трави,
Љубичица рана поздравила свијет,
Но зрак бјеше хладан и у првој јави
Тужно свену ситан цвијет.
На уснама мојим, једном дан кад сједе,
Затрептао пољуб у радости свој,
Ти окрену главу... Тек што живит хтједе,
Мртав бјеше пољуб мој...
*препев песме Алекса Шантић
Љубичица рана поздравила свијет,
Но зрак бјеше хладан и у првој јави
Тужно свену ситан цвијет.
На уснама мојим, једном дан кад сједе,
Затрептао пољуб у радости свој,
Ти окрену главу... Тек што живит хтједе,
Мртав бјеше пољуб мој...
*препев песме Алекса Шантић
Нема коментара:
Постави коментар