СЈЕЋАЊЕ - Хуго Салус

Ужежи свијеће нек свечано сину
Салоном и чврсто завјесе премити!
Ја ћу примакнути столице камину,
Па у загрљај ми овамо похити.

Јер, гле, у вечери `ваке, кад лед бије,
Ко студент сам често луто градом сетан,
Поглед, што се никад срећи надо није,
Упиро сам гори у сјај истоветан.

У сјај што продире мило у мрак тупи,
У прозор из кога глас радости звони,
У сјен иза тешких и завјеса скупи`,
Докле ме је гризо чежње сумор бони.

И данас је вече зимно, пуно таме,
А гле, ја се, ево, у сјај среће склањам!
О, наслони, мила госпо, главу на ме
Сасвим чврсто и - дај да сањам, да сањам!