БОРБА НА СУТЈЕСЦИ

Једног јутра прије зоре
на све стране бацач оре,
бацач оре, звижде меци, -
то је борба на Сутјесци.

Митраљези брзи косе,
ручне бомбе смрт доносе;
још сред ове страшне хуке
стрмоглаве пиште "штуке".

Бију "штуке" из облака,
а топови с Волујака.
И граната земљу стреса
кроз гомиле људског меса.

Свуд около гуја љута
опасала по три пута:
фашистичке црне чете
обруч стежу и пријете
да прескоче уске бране,
да униште партизане.

Али Сава, херој прави,
на чело се војске стави,
па повика из свег гласа,
Зеленгору заталаса:

- Напријед, браћо, партизани,
борци моји одабрани!
Јуриш, борци, моја моћи,
Сутјеска се мора проћи!

Зацикташе пушке танке,
осветнице партизанке.
Крв се проли по пољани,
пробише се партизани.

Ој, Сутјеско, водо ледна,
наша војска непобједна,
сад и твоји вали хуче -
пресјекли су све обруче.

На бојишту многи оста,
Земљица им била проста!
Слава палим херојима
и друг Сави међу њима!
За слободу крв су дали,
земљу славом овјенчали.