МОЛБА МЛАДОСТИ - Десанка Максимовић

О, младости, младости,
да брзо одлазиш, људи кажу.
Али ја те нећу никад пустити.
Око срца свога поставићу стражу
једног бола и једне радости;
око врта свог засадићу високе
борове, и бршљане, и павити;
ветрове и реке широке
бујицом ћу навити
свуд око нашег брега;
а видик у круг ћу завити
цичом и сметом снега.

О, младости, немој од мене отићи:
нико неће моћи у твојој сузи
бити оволико лудо луд,
ни овако суморан у твојој радости.
О, младости, младости,
ни у чијем срцу неће твоја жуд
у оволико сунце порасти;
нико неће оволико чистих
имати грехова ни страсти.

О, младости, младости,
да собом односиш, људи кажу,
своје болове и своје радости.
Али ја те нећу никад пустити.
Око срца свога поставићу стражу
једне љубави што мене волеће;
у врту своме засадићу пролеће;
све мирисе слатке заробићу
што брегом нихају лети;
сва сунца, све звезде задобићу
на небу да нашем румене;
па нећеш ни моћи, ни хтети
никад отићи од мене.

О, тешке, суморне радости,
о, слатки, луди болови
моје младости,
немојте отићи од мене!
Јер живеће тада долови,
мириси, људи и звезде румене;
а ја скамењена седећу на своме вису
и биће ми свеједно: да ли су или нису
у мени некад горели
твоји болови и твоје радости,
о, младости.