ЛИРСКА ОАЗА - Десанка Максимовић

Где ли је моја душа?
У зору ми се чини:
нише у прамењу меком
на далекој коси;
или на живот у пољу неком
уздрхтала чека;
(да би била у роси,
већ није тако чиста.)

Увече као да згрчена ћути
на тамној сумње веђи;
или по шумама бескрајним
шапате чудне бере;
(да би била на звезди,
већ давно је на међи
где нема много вере.)

Где ли је моја душа?
Каткада ми се чини:
заробљена у давна јутра
и вечери смеје се:
или уз времена реку
хтела би до мутног Сутра;
(да би сва у прошлом веку
била, воли неколико дана
што тек ће доћи.)

И увек ми се чини:
између ње и људи
нема мостова ни стаза;
па боли ме и радости
што ми је душа:
далека лирска оаза.