ИСХОД МЈЕСЕЦА - Христијан Моргенштерн

У врху горе,
Што се високо црни
У бледом сумраку тихог
Поноћњег неба,
Виси велика
Свијетла лопта једна
Од сапуњаче.

Полако прашта се
Сабоја густог
И лебди гори
У етиру.

Доли у чести
Лежи пан;
У устима му
Дугачка трска,
Још уз то пред њим,
У мекој боји,
Прелијева се
Сребрна пена
Језера блиског.

Он дува, дува
И лопте прави
Од беле пене
Весели бог;
Но редом свака
Распрсне мукло.
Тек једна
Одржа смело,
И с врха трске
Одлети лако
У мирни вис.

Ношена вјетром,
Сјајући, плови
Про тихог краја.
И све се више
Диже
Праскава кугла.

И Пану срце
Бије и гори -
И не дишући скоро,
Он за њом гледа
У далек круг.