ШУМСКА ЗВЕЗДА - Десанка Максимовић

Исплео паук у грању
зеленом гнезду
нежну звезду.

Песма је заталаса,
мирис залелуја,
светлост је ниха:
може свакога часа
нестати нежна и тиха
шумска звезда.

Може је на трн и камен
оборити росе грумен;
може је згорети у ноћ
свица бисерна румен;
може јој срце разнети
лептира кога крило.

Али свеједно, пролази све
као да није ни било:
нестаје звезда
које сам плела над животом,
нестаће звезда што лепотом
вечном врх шума сијају.

Свеједно кад:
да ли догодине или сад,
или после хиљаду хиљада векова;
свеједно због чега:
да ли од змије, рђавих лекова,
или тајног узрока ког,

знам само, нестаћемо
и шумски паук, и ја, и Бог.