ОПРАВДАЊЕ - Десанка Максимовић

Срце моје мисли вечито
неку тужну мисао.
И ма шта са мном било:
будем ли коме постала
жена верна,
или драгана чија,
или ма шта друго;
или будем увек смерна
сањалица остала.
Буде ли душа моја свето седиште
једне љубави;
или срце моје болно средиште
свих нежности,
ти мене увек воли:

Јер срце моје мисли вечито
неку тужну мисао
што мене једино боли.

И ма чега да се латим,
племенитог или злог:
могнем ли због других да патим,
или будем неку срећу срца свог
туђим болом купила;
будем ли каткад праштала,
или се будем увек светила,
знај да сам грехове све
већ давно искупила,
знај да сам већ давно
због свега испаштала,
и увек ми опрости:

Јер срце моје мисли вечито
неку тужну мисао
што мене једино жалости.