Плашим се кад помислим
да ће доћи последња недеља
нашега друговања.
Знам, биће пролеће и сунца жар,
и с болом оставићемо на дар
једно другом слатка дуговања.
Знам, цветаће румено дани
последње недеље
нашег друговања.
Мирно ћемо се поздравити;
а никада нећемо оздравитти
од чудесног туговања:
што дана тих да угледамо
тица сребрна крила
и шуму у сунцу целу;
што тада баш да нам очи сретну
ону круницу цветну
радосну и белу, белу.
Нема коментара:
Постави коментар