Заборавио си бијесне и грозне гусаре?
И галије од Неретве, црне и крваве?
И песме и мачеве наше дуге и тмуре?
И једра и весеља, урличућа кроз буре?
Заборавио си њине тешке, мрачне главе?
Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре
и тресну о нас грмљавине твојих таласа.
Чуј, како се ори песма наша тврда гласа,
неклекла никад, несретна, али бијесно весела,
са крваве обале једнога народа цијела.
Да није најлепше љубав,
већ за грумен Сунца убијати и рано умирати.
И галије од Неретве, црне и крваве?
И песме и мачеве наше дуге и тмуре?
И једра и весеља, урличућа кроз буре?
Заборавио си њине тешке, мрачне главе?
Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре
и тресну о нас грмљавине твојих таласа.
Чуј, како се ори песма наша тврда гласа,
неклекла никад, несретна, али бијесно весела,
са крваве обале једнога народа цијела.
Да није најлепше љубав,
већ за грумен Сунца убијати и рано умирати.
Нема коментара:
Постави коментар