НЕМОЈ СВРАЋАТИ АЛИ АКО ИПАК - Чарлс Буковски

хајде-де, да, бићу код куће сем ако не изађем
не куцај ако су светла угашена
и чујеш гласове онда
можда читам Пруста
за случај да неко утури Пруста испод врата
ил неку његову кошчицу за паприкаш,
и знаш не дајем на зајам новац или
телефон
ил оно што је остало од мојих кола,
мада ако имаш јучерашње новине
неку стару кошуљу или болоњ-сендвич
и спаваш на каучу
а да не вриштиш ноћу
па о себи можеш да причаш
то је једино нормално;
тешка су времена за све нас
само ја не покушавам да подижем породицу
и шаљем на Харвард
или да купујем земљу за лов
не пуцам високо
само покушавам да се одржим у животу
бар још малчице,
зато ако некад куцаш
а ја не одговарам
и немам неке жене унутра
можда сам сломио вилицу
и очекујем телеграм
или ловим лептире
по тапетима,
значи ако не одговарам
не одговарам, а разлог је
што нисам још спреман да те убијем
ил да те волим или бар тек да те прихватим
то значи да не желим да брбљам
заузет сам, луд сам, раздраган сам
или можда висим на конопцу;
зато чак иако светло гори
а чујеш гласове
налик дахтању или мољењу или певању
радио или котрљање коцкица
или писаћу машину -
одлази, није то прави час;
није то занемаривање из простаклука,
не желим да повредим ништа, чак ни инсекта
али понекад прибирам сведочења такве врсте
да траже сређивање,
а твоје плаве очи, нека су плаве
а твоја коса, ако је имаш
или твоја воља - они не могу да уђу
док коноп не буде пресечен или свезан у чвор
или док се не избријам у
новим огледалима, док рана не буде
зацељена или отворена
заувек.