ЖИВОТ У ГРЕХУ - Адријен Рич

Мислила је, атеље ће се поспремити сам;
Не пада прашина по намештају љубави.
Безмало јеретички, желети да славина утихне звук,
А окна се растерете од чађи. Тањир крушка,
Клавир са персијским шалом, мачка
Што вреба раздрагано разиграног миша,
То јој се указало кад је наговарао: "Дођи."
И није у пет сати степеник сваки за себе писао
Испод млекаревог тешког корака; нити је
Јутарња светлост хладно оцртавала мрвице
Синоћњег сира и празних загробних боца;
Ни са кухињске полице међ` тањирићима
Пар наднесених очију пиљило право у њене -
Изасланик из црног села у украсима перваза...
Уто, њен ноћни дружбеник, уз зевање
Одсвира десетак нота на клавиру,
За раштимованог га прогласи, звиждећи мотрио
Помно браду од дванаест сати, па оде по цигарете,
Док она, са женским демонима укоштац сапета,
Разоткри чаршаве, намести кревете и пронађе
Пајалицу за сто што је пала,
И питала се како то да се мушкарац буди
Из ноћи у дан, и прихвата дан тек тако.
До вечери је поново заљубљена била,
Мада не тако потпуно, али се током ноћи
Будила каткад да осети светлост где хрупи
К`о неумољиви млекар уз степениште.