КАФКИН САТ - Рејмонд Карвер

Из писма

Имам посао с незнатном платом од 80 круна, и
бескрајних осам до девет сати рада.
Прождирем време ван канцеларије као дивља звер.
Једнога дана, надам се, седећу на столици у другој
земљи, гледати кроз прозор на поља шећерне трске,
или на мухамеданско гробље.
Не жалим се на посао толико колико на
тупост мочварног времена. Часови у канцеларији
не могу се поделити! Осећам притисак
тих пуних осам до девет сати, чак и у завршних
пола сата радног дана. То је као вожња возом
која траје ноћ и дан. На крају, сасвим си
смлављен. Не мислиш више о напеву
локомотиве, нити о бреговима, нити о
сеоској равници, већ све што се дешава приписујеш
само свом сату. Сату који држиш непрекидно
на длану. Онда га протресеш. И споро принесеш
уху, у неверици.