У БАРУ - Џемс Велч

Мелодија је каубојска, речи сентиментално срање.
Напољу ветар сређује жалфију,
прибија је за земљу у редовима којима само јазавац
може да се диви. Резервоари су суви,
небо заповеда облаку да пређе
високо преко врхова препуних врелине
и закржљалих борова.

У кржљавој светлости, Медведово Дете казује причу
у огледало. Глуми своје име,
надима образе не би ли испунило чашу
густом течношћу. Медвед пузи четвороношке
и лаје као пас. Док се увија као змија,
жонглира с новчићем на носу. Изгледа, на крају,
као успаљена гуја.

Овде сви знамо своја имена. Лето је згодно
време да се заобиђе ово место или да се јада
на змије које насрћу. Када са планина
крене свеж ветар а ливаде зазелене,
аутомобили застају због горива, мотори кликћу
уз песме из бара на раскрсници,
где оборене главе спава медвед.