ДВА СОНЕТА: 1980. - Џером Ротенберг

За Емета Вилијемса

1

боље је примати
каже пријатељ
чудно сигурно извесно
песму утерују натраг
у тло
калифорније песму
која се памти по тишинама
речи отпадају
празне и бескорисне
аутомобил јури низ аутопут
док једем последњи
пржени кромпир
старе остатке задовољства
од пријатеља

2

волим прсте
кише, растапају се
преко мојих очију
воз стиже у подне
гомила купача
голица океан
маказе исецају пејзаж
јаја и звезде
здраво довиђења
певамо, откидамо
дагње са стена
које држе обалу
луда калифорнија одгаја за нас
још једну годину