НАСЛЕЂЕ - Чарлс Симић

Ово је очево сиво ћебе.
Под њим би он лежао безимен:
Покривен преко главе, босих стопала
Што стрше, згрчених прстију.

Неко ветровито поподне у новембру,
А кућа хладна, па чак
И сјајна светлост сунца мрзне,
Управо као сада -

Као челични метар
Процењује анатомију спавача,
Положај срца под тим ћебетом
Намењеним за узан кревет -

Војнички лежај можда? О регрути,
Заробљеници! Човек се, мислим, покрива
Преко главе јер светла горе
По ћелијама сву ноћ.